Отаџбина

РУЖНА СЕСТРА

589

— Морам вам признати, г. Љакосе, да ми хитња, да што пре нађете мужа мојој старијој кћери, изгледа мало чудновата. — Молим вас, г. МитроФанисе, верујте ми, да је г. Платијас радио са свим по својој вољи и да му ту мисао нисам ја дао. Старац се насмехну, а но његовом лицу видело се, да му не верује. — Једино, што ми се може иребацити, продужи г. Љакос, то је, што сам му открио своју тајну, али никада, будите уверени, није ми пало на памет, да га наговорим на то, што је учинио ио својој вољи. И ви ми чините неправду приписујући тај корак мојој заинтересованости. — Верујем вам, пошто ви кажете, да је тако, и ја ни мало нећу да размишљам, откуда то, да он баш данас, после ваше јучерашње изјаве проси моју кћер, и ако је не познаје. Али ма како да стоји ствар, продужи он задржавши г. Љакоса, који се спремао да говори, не могу вам одмах одговорити. Оставите ми^времена за размишљање. Немојте се опет трудити до мене, ја ћу вам већ послати одговор. Последње речи изговори некако сухо. Г. Љакос оде сав посрамљеи. То, што му је старац казао, не беше одбијање али не беше ни пристанак, а најтеже му падаше његов тон и његово понашање, које се, донекле могло сматрати као последица препирке вођене у стоваришту. Али тако исто стоји и то, да је његова лична корист, будући у вези с тим питањем, изазвала сумњу код г. МитроФаниса и у исти мах њему, Љакосу запушила уста. Колико је ствари могао рећи г. МитроФанису а он ништа није смео да каже. Осећао је, да је његово посредовање било несрећно и да је могло проузроковати какву непоправљиву недаћу. Потребан би био какав вештији дипломата, да ту ствар добро изведе. За што се