Отаџбина

РУЖНА СЕСТРА

593

да не би више сметала срећи своје сестре. Кажем вам: анђеоска душа, продужи она одушевљено. Она не зна шта вреди; она само зна да није лећа и како је скромна, сматра себе за ружнију него што је. Али то није разлог, да је принесемо на жртву. — Мислите ли ви , да поћи за г. Платијаса значи жртвовати се ? — А шта знам ја? Ова уздржљивост у место пређашњег смејања охрабри г. Љакоса. — Кад би она била ваша сестра, рече , или ваша кћи, зар му је ви не бисте дали? Ово питање дирну сестру му много више него што се он надао. Једна од њезиних кћери, којој природа није била врло наклоњена, задавала је њезином материнском срцу велику бригу за будућност. Његова сестра престаде да се смеје, очи јој засузише, она не одговори. Не хотећи да се упушта у испитивање узрока њезиној узбуђености г. Љакос схвати то ћутање као одобравање. — Помозите ми, дакле, продужи он, да се та ствар срећио сврши. И, да би заголицао њезино частољубље, ои јој изложи велике тешкоће, на које ће наићи у карактеру г. МитроФаниса. Признаде своју неспособност , изјави јој, да је његовим посредовањем успех стављен на коцку, да су преговори сад много тежи, него би били , да их је она сама одмах у почетку предузела и увери је, да је још једино она у стању, да поправи учињене иогрешке и да ствар добро изведе. Она је све мање и мање замерала. На послетку г. Љакос однесе победу. После три сахата разговарања успео је, да је натера, да остави рад на штету свог млађег сина и узме шешир. Обоје изађоше заједно; она оде , да се разговори с г. МитроФанисом а он пође г. Платијасу.