Отаџбина

594

РУЖНА СИСТРА

V. Сиромах проФесор иестрпљиво очекиваше свога пријатеља. Вративши се кући затекао је јело охлађено и Флору узнемирену због тог необичног задоцњења. Дванаест беше избило већ пре двадесет минута! Г. Платијас био је гладан, те је с вољом јео. Међу тим, душа му је била узнемирена. Осећао је потребу , да неком саопшти своје мисли, па му је било тешко, што никога за то није могао наћи. Хтео је Флори да исприча шта се догађало, али стара служавка није волела ни да говори ни да слуша; не беше створена за дијалог. У осталом, њезии господар устезао се, да јој каже своју одлуку о женидби. То би значило објавити крај њезином газдовању, јер од како му је мајка умрла, Флора је у кући господарила без икаквог надзора. За што да је растужи, пре него се ствар доврши ? Па ипак г. Платијас није могао да се уздржи: свиснуо би, да не каже. Али не усудив се, да одмах пређе на ствар, он се дипломатски послужи описивањем и потражи згодан прелаз од ручка ка женидби. — Флоро месо је препечено. Флора не одговори него само показа очима сунце доказујући тим, да није крива она већ он, за то, што се задоцнио. Та нема одбрана није обесхрабрила проФесора. — У кратко, продужи он, данашње јело не може да се једе. — Па ипак је поједено. Флора се увек позивала на тај необориви доказ. Пређе њезин би се господар на то осмехнуо говорећи да је јело појео за то, што је био гладан, а не за то, што је било добро. Данас се наљутио и то не толико због самог одговора, колико баш због тога, што данас није имао право, да подцењује куварички дар Флорин.