Отаџбина

РУЖНЛ СЕСТРА

595

Ма како да је стајала ствар, он је наљутивши се изгубио пут, којим је памерио био, да наведе разговор на своју женидбу, те је ћутећи довршио ручак. Али, док је Флора распремала сто, он пронађе нову прилику за излив својих осећања. Он тад први пут примети једну рупу, која је одавно у чаршаву била. — Погледајте ! рече показујући ту рупу прстом. Погледајте! Овој кући треба домаћица, другог лека нема; ја се морам оженити! Флора слегну раменима, као да јој је господар полудио. — Јесте ли разумели: хоћу да се женим! Она се насмехну. — Што се смејете? Ствар је решена : хоћу да се женим. Флора га озбилвно погледа. — Да, ја се женим! — А која би пошла за вас ? — Која би пошла за мене? презриво повика г. Платијас препун гњева. Изван себе од љутине због те непристојне, неотесане примедбе хтео је да порази Флору својом речитошћу, али неосетљивост старе служавке завеза му језик. Попе се у своју собу пе рекавши ништа више. Ту се одљути; али непрекидно понављаше у себи свиреперечи Флорине и што их више понављаше, све му се више чињаше, да Флора по мало има право. Он се сети прве изјаве г. Љакоса, у којој га он увераваше, да никад није ни помислио на његову женидбу, сети се за тим оклевања од стране г. МитроФаниса. А и то, што се г. Љакос не враћа! За што се задоцнио толико? Да је успео, он би одмах дошао, да му донесе одговор. Ствар је била врло проста: да или не! Одговор је зацело гласио : не, те г. Љакос није хитао да му јави ту рђаву вест. Што је био тако луд, да се