Отаџбина

591.

РУЖНА СЕСТРА

без невоље изложи неприлици, да буде одбијен. Каква будалаштина! Ког је ђавола тражио! — Али не, он је учинио своју дужност; он је осведочио свом избавиоцу искреност својих осећања и своју превелику захвалност. Али за што г. Љакос недолази? Што се не пожури да га извуче из ове неизвесности? И несрећни проФесор сваки час загледаше у свој часовник чудећи се спорости сказаљака, које се готово не мицаху. Седне, устане, погледа кроз прозор. Нема Љакоса! Покуша да чита, али не може да обрати пажњу на књигу. те је понова љутито затвори. Какве муке! У том дође време за његову свакидашњу шетњу. Г Платијас био је као на иглама. Није могао дуже остати код куће, да чека свога пријатеља; реши се. да изађе. Али, да се не би сувише удалио, одлучи, да оде на своју пређашњу шетнипу. Отићи ће само до Вапорије. Зовне, дакле, Флору и каже јој, да ће се на време кући вратити. Ако г. Љак^о међу тим дође, нека га пошље к њему у Вапорију. Он јој до крајњих ситиица објасни, којим ће путем отићи а којим ће се вратити, да би она могла добро упутити г. Љакоса. Све је то било по све непотребно, јер није било могуће да се њих двојица не сретну на путу од његове куће до Вапорије, осим ако би који хтео да се сакрије. Међу тим, он је толико нолагао на то топограФско објашњене и толико је пута поновио своја упутства, да је то већ досадило старој служавци, те му она нестрпљиво викну: «Добро, добро!" Никада дотле није она исту реч два пута казала. У Вапорији није било живе душе, те се г. Платијас без бриге могао занимати својим мислима, у којима, право да кажемо, није било много реда а сводиле су се увек на једно те једно. Ну он је тим мислима био тако обузет, да целога дана није рецитовао чак ни један полустих из Омира. Да је то стање тако дуже потрајало, имало би већих последица и од гимнастике и од купања у мору: проФесор би на послетку зацело омршавио.