Отаџбина

РУЖНА СЕСТРЛ

597

Од г. Љакоса ни трага ни гласа. Г. Платијас намисли да га потражи, али где? А после, зар није казао да ће доћи? И Флора је примила заповеот, да према томе спреми вечеру. Није могуће, да он неће доћи. Али за што не долази ? Двадесет пута прешао је шетницу окрећући се и погледајући сваки час у правцу ка својој кући. али не виде Љакоса, ни сенку да му угледа! Једва, једва једанпут спази га из далека. — Ну дакле ? Да или не ? запита га чим му се толико приближио, да га је он могао чути. — Пустите ме бар да душом данем! Израз на лицу г. Платијаса узнемири г. Љакоса, јер му се учини, да би његовом пријатељу непристанак био пријатнији од пристанка. — Да се већ не каје ? помисли он. Ухвативши професора под руку окрену га, да продуже шетање, па иокуша, да му ласка дражећи његову сујету. — Не бојте се, имамо посла с једиом паметном девојком; она зрело мисли и суди. Она ће сматрати за част, што сте је ви просили а за срећу, што ће имати таквога мужа, као ви што сте. — Оставимо то! прихвати г. Платијас тишим тоном, него реците ви мени како стоје ствари? Шта сте радили за све то време? Г. Љакос огпоче своју причу, али му не рече све. Прећутао је хладни пријем код г. МитроФаниса и необуздано смејање своје сестре; тако је вешто представио потребу њезиног посредовања, да томе г. Платијас ни најмање замерио није, а нарочито је истицао многе лепе особине његове будуће. Сад је, дакле, ствар у рукама његове сестре, која је обећала, да ће га известити још за време његовог бављења код г. Платијаса о дефинитивном исходу својих преговора. То је њихов разговор у суштини, али питања г. Платијаса а од стране г. Љакоса појединости, које се понављаху, продужише дијалог ; сунце је већ залазило, кад