Отаџбина

598

РУЖНА СЕСТРА

су оба пријатеља пошли кући на вечеру, да укажу част Флори. Тек што довршише вечеру, а Флора закуца на врата и донесе једмо писамце за г. Љакоса. Г. Платијас устаде с убрусом у руци и стојећи иза г. Љакоса, који је седео, пратио је погледом речи, што их је г. Љакос гласно читао : Драги брате, Доведите ми вечерас свога пријатеља. Девојка ће бити код мене. Дођите што раније. ВАША СЕСТРА ОД ТЕТКЕ. — Е па нисам ли вам ја казао? узвикну радосно г. Љакос. Хајде! Спремите се. Али г. Платијас беше снужден. Мисао, да се састане с девојком, задаваше му страх. Шта да јој каже? Како да се понаша ? А после тога још није знао поуздано, хоће ли она пристати. За што Љакосова сестра није јавила просто: да или не? Муку је имао г. Љакос, да га увери, да тај позив значи исто што и: да, и да ће му његова сестра и он олакшати колико је могуће незгоде првога виђења. На нослетку он му поможе, да се обуче, да људски намести одело, као да му је собар; старао се, да га учини колико је могуће лепшим. За тим га извуче из куће. Шга ие би дао сиромах проФесор да се ослободи од тог кулука ! Али за повлачење беше доцкан. Г. Љакос покушавао је али без уснеха, да својом веселошћу развесели и г. Платијаса. Миого радосних мисли пролазило му је кроз главу, пошто је женидба његовога пријатеља осигуравала и његову срећу. После тако дугог растанка видеће једва један нут своју драгу, јер се надао да ће она пратити своју сестру. ПроФесор није имао узрока, др се радује, те је ишао ћутећи и слушао весели говор свога пријатеља не одговарајући на њ. Размишљао је о томе, шта ће рећи девојци али никако да смисли.