Отаџбина

РУЖНА СЕОТРА

599

— Збиља, узвикну он на један нут ирекидајући г. Љакоса, како се зове? — Ко то ? — Моја будућа. У мало те јуче њезином оцу нисам показао, да јој ни имена не знам; не бих желео, да се и вечерас нађем у сличној неприлици. Г. Љакос нађе, да је то врло смешно, те просто да пукне од смеха. Био је добро расноложен; све га је веселило. — Кажите ми њезино име! понови он. Г. Љакос хгеде да му га каже, али у тај мах зачу, да га из помрчиие зове неко, који им иђаше у сусрет. — Јесте ли ви Љакосе I То беше муж његове сестре, који му рече, да он не треба да присуствује њиховом састанку. Обазрива сестра Љакосова мислила је, да је боље оставити будућега на само са будућом. У осталом, сестра будуће није дошла, те је присуство г. Љакоса било са свим излишно ; њему беше сестра поручила да с њезиним мужем од-е у каФану. Г. Платијас осети да му колена клецају. Да иде са свим сам ! Да се тако дрско изложи присуству двеју дама! Не, не, то није могуће! Али с једне стране г. Љакос, а с друге стране муж његове сестре заједнички храбрише несрећног проФесора и наваљиваше на њ, док га не допратише до кућног прага. Отворише врата гурнуше га унугра не водећи рачуна о његовом противљењу. За тим затворише врата и упутише се каФани. Г. Љакос поднашаше стојички немилост своје сестре пошго његове драге тамо не беше; па ипак учини му се вече у каФани бескрајно дуго. Око десет часова извести га један послужитељ, да га проФесор доле чека. Трчећи сиђе низ степенице и нађе свога пријатеља на улици. Одмах виде по изразу његовог лица осветљеног Фењером, да ствари прекрасно стоје. Г. Плагијас беше са се свим променуо. — Ну дакле ? Загшта га хитно.