Отаџбина

БИЈЕСНИ РОЛАНДО

8. Хиполите врли, Херкулово сјеме, Нашега стољећа украсу и славо, Прими пјесму која слави твоје гхлеме, Слуга твој из срца шаље ти је нраво. Да мало олакшам мога дуга бреме Плаћајући стихом, ја се наштим здраво; Нит замјери што ћу мало да ти дадем, Јер ево ти дајем баш све што имадем. 4. У пјесми су мојој најпрви хербји Преци ти, што маче ношаху и луке; Руђер, ком потомци бјеху дједи твоји, Подвизима славним обесмрти руке; Руђера стихови опјеваће моји, Ако хгједнеш чути стиха мога звуке, И у мисли твоје дубоке и свете Допустиш да пјесма моја се уплете. 5. Роландо, ком срце Анђелика оте Већ давно, ње ради славна чуда прави, Сабира троФеја гомиле и своте, По свој се Азији као јунак слави . Најзад пресга тући те безбожне скоте, С њом се Карлу врну и под барјак стави : Цар под Пиренеје Франке и Нијемце Сабрав, прогонити хтједе туђоземце. е. Мавра Аграмана и Марсила Шианца За дрскост њихову казнити је хтио: Првог што је преко ниренејског кланца Сву афричку војску пребацити смио; Другог што помажућ' тога Африканца На Францију диже шпански народ цио. И тако Роландо баш кад треба дбђе, Али се и брзо покаја такође.