Отаџбина

БИЈЕСНИ РОДАДНО

7. Јер узеше цуру од храбра сердара. 0 како се љуто варат' могу људи! Од Инђије даљне па до Хибралтара Одбранит' могоше њу његове груди, А сад је изгуби сред својих другара, Без крви, у земљи гдје хришћанин суди! Император мудри узеде му цуру, Да у војсци стиша неслогу и буру. 8. И Риналдо, братац Роландов од стрица, У њу је заљубљен, те бјеху у свађи Њих двоје од скора због њезина лица. Цар, желећ' у слози да му живе млађи (Помоћ мача њихна много га се тица), И противан свакој отмици и крађи, Нареди, да би се опростио муке, Да дјевојку смјесте код баварског дуке. 9. И даде им ријеч тврду као ст'јена: У одсудном боју чији буду хици Највише посјекли љутих Сарацена, Биће младожења тој лијепој птици. На жалост хришћани, ка' гомила жена, Потучени бјеху у тој страшној бици; С многим би заробљен дука, и кад зора Сину, обасја му пустога чадбра. 10. Слутећ' погибију хришћанског племена, Дочепа се мудро Роландова нева Једнога коњица, седла и стремеиа, И одлетјет пољем као лака шева Прије тог пораза имаде времена. У дубраву неку јурнула је дјева И коњиц јој путем уским даље скака, Док не срете једног војника пјешака.