Отаџбина

6Ф6

ВИЈЕСНИ РОЛАНДО

11. Спазила је мача о бедрици њему. У љеваци штито, на груди панцира, А витешку главу у гвоздену шлему; Трчао је брзо без станка и мира. К'о што трза ногу у страху голему Пред змијом пастирка, од узде синџира Угледавши борца Анђелика трже, Па још од пастирке можда мало брже. 12. Син Амонов то је баш од Монтобана, Гласовити јунак, вазда готов мријет'. Упусти Бајарда, коњица без мана, Мало прије. Сав му обрте се свијет Кад угледа цуру, љепшу но Дијана, И стас анђеоски и образа цвијет. Из далека позна оно лице красно, Што већ давно срце рани му опасно. 13. Цура џарну коња те пут узе десни, И кроз гору јурну из све своје снаге, Нит мари да ли су пролази тијесни, Лети кроз пропланке, честе и шипраге. Ужаснута мома пусгила да бјесни И путање бира коњ које му драге, Док јурећи тако, сама не зна куда, Стиже до ријеке што гором крив;уда. 14Ту бјеше Фераго баш у тој минути, Сав прашљив и мокар од силнога зноја. Напио се воде веће више пути, Јер жеђ га је тамо довела из боја. Љут је, од љутине лице њему жути : Пијући се наже те шлем дивна кроја У воду му наде, и залуд га куком Тражио по води са великом муком.