Отаџбина

622

БИЈЕСНИ РОЛАНДО

75. Као пао, ког жудња за газдом му слбми г Што се улагује кад се газда врати, Тако је Бајардо дотрчао мбми: Срећан око ње се тамо амо млати, Сјећа се (сјећањем коњи н'јесу тромиј, Да му она чешће ту љубазност плати Шећером некада у Албраци граду, Гдје Риналдо презре њу јадницу младу. 76. Анђелика коња укротити знаде: Узду једном руком шчепа цура л'јепа, Другом врат му пљеска, и Бајардо стаде Миран као јање, нит ногама чепа. Тад мисао сретна краљу на ум паде: Коњицу у седло он ускочи с репа, И бичем га добро по сапима звизну. Цура с крста коњу свом у седло склизну.. 77. Случајно опази она у том трену Пјешака (Риналда) у оклопу сјајну, И јарост обузе ту лијепу жену, Те срдито диже главу своју бајну: Осјећаше љубав силну, нечувену Према њему пређе, сада мржњу трајну; Он пређе мржаше, сад је страсно воли, Сад је у њезиној некадашњој роли. 78. Ево шта донесе ту љубавну м'јену: Два извора чудна, један другом близу, Извиру скривена у шуми Ардену; Ко од једног пије Фурије га гризу, Што љубљаше мрзи, љубав губи ц'јену; Други даје љубав и љубавну кризу: Он од овог, она од оног је пила, Зато му је она сада тако мила.