Отаџбина

ЕИЈЕСНИ РОЛАНДО

71. И сатјеран тијем у тијесан у г '°Готов бјеше да се мртав туна прући. О том што се деси мислио је дуго (А што мисли дуже све је био љући), Док најзад закључи (гата је мог'о друго Да га жена тукла, и — хтио је пући. Узјаха коњица што принада цури, А њу иза себе у антрешељ тури. 72. (До љубави њему није било сада, За прилике боље Анђелику чува.) Нијесу ходили дуго тако, када Поче нешто честом да праска и грува, И коња су једног угледали тада, Како јури, бјесни, на ноздрве дува. Сва дубрава јечи од његова бахта, А он сав се сија од богата рахта. 73. Ако се не варам, Сакрипане бане, (Анђелика рече, трудећи се да би Продрла погледом кроза густе гране) Виће то Бајардо што кроз гору граби, Сипљућ' копитама земљу на све стране. Ово наше кљусе већ под нама слаби, Много му је двоје, нос му земљи тежи, Него ти Бајарда ухвати и вежи. 74. Краљ на те ријечи похита те сјаха, И Бајарду хитрим корацима приђе. Шчепати за узду хтједе коња плаха, Ал тада је овај био ћуди риђе, Ритну се на њега у два, у три маха, На срећу ударац јунака обиђе: Остао би мртав да ударац доби, Који би могао стијену да здроби.