Отаџбина

КМО Н Ш НАРОД живи БЕхДЕШЈ^Е ЈЕДНОГ О^РУ^НОГ хДЕ^АРА. Да почнемо најпре са кућом, где ће српски грађанин да угледа света. У једној трећини Србије где је шуме нестало, кућа српског сељака састоји се из икуће« (одељка , где има огњиште , где се меси хлеб) и собе. Овакво грађење станова узима све више и више маха, где су шуме ретке. Прозори на соби ретко да су где стаклени , но махом артијом олепљени па преко ових чешће долази дрвени капак. У овим собама зими је увек мрачно, једно с тога што светлост кроз артију тешко пролази а друго што — нарочито у Морави — собе нису окречене , а и где су окречене опет су дувари, нарочито таваи, од гара лампиног поцрнили. Гас (петролеум) све више продире. Лампа кошта 30 п. дин. Разуме се нема стаклета но светлост чкиљи и пуши се. У такој соби г | 3 српског сељака проведе са децом целу зиму. Сами сељаци кад им шкодљивост те лампе приметим — признају, да кад сутра дан устану и искашљу се, гараве лопте искашљују; а деци и ноздрве су чађаве. Ретко која соба, и то у ког интелигентнијег, да има кревета, махом поњаве; ове су врло добре, јер су од