Отаџбина

КАКО НАШ НАРОД ЖИВИ

625

вунене пређе и дебеле. Оваке им поњаве служе и за простирку и покривку. Пећи су махом у целој Србији земљане — има по селима близу вароши и плекани Фуруна. Оне земљане ложе се споља и то у Морави — где нема дрва — сламом, тулузином и т. д. Изјутра набаца се слама у пећ, и кад од ње остане жар ту се и проја испече. За тим се цео дан ретко гориво домеће али се добро врата и прозори затварају да топлота не изалази. У крајевима шумовитим и где доста дрва има — ту се у (( кући в наслажу гламње, па се чељад матора зими по цео дан око ватре греје, а деца у јако загрејаним и мрачним собама зиму проведу. Маторији у вече одилазе у вајате (засебне од дрвета начињене зграде) који се не греју и ту у кревету преноћавају. Старци и деца ноће у соби до <( куће". Кад се зими деси да у селу преноћим, обично се и мени намести у соби. У овим је собама ноћу страшна врућина. Нико се губером не покрива. Пре но што се легне, гурне се колико може да стане у Фуруну дебелих облица, од ког жара земљана Фуруна тек око поноћи почне да пушта јару. Слуге обично гхолежу око огњишта у икући". Из оваке врућине и матори и деца изилазе ноћу по онаким вејавицама рад „нужде" на поље, босоноги и ничим неогрнути — матори чим се са оне хладноће врате у врућу собу отпочну да кашљу — и то траје повише времена. Ја обично због онолике врућине, а негде и због стеница, заспим тек пред зору кад се ватра стиша и тако готово по целу ноћ имам прилике да их посматрам. Како у оним местима где има вајата, тако и у онима где их нема, сва чељад суше обућу (опанке, чарапе и т. д.) у оној соби где је Фуруна. Ја сам често изненада долазио ноћу, кад се одоцним, у оваку собу и нисам