Отаџбина

КАКО НАШ НАРОД ЖИВИ

631

решавам се да ћу обући кад дођем код прве механе и тек кад ми буде врло студено, ја зауставим кола те се обучем. А сељак — он дркће у гаћама од зиме, само кад има да купи дувана. За три округа у Шумадији знам, да од 10 сељака само њих 4 имају гуњ и чакшире, остали 6 иду целу зиму у гаћама, а на грудима ће неки имати копоран, неки памуклију а по неки и кожух. Нарочито кад су зими велики празници може човек да види, како се наш народ рђаво одева (види доле округе који чине изузетак). О великим празницима зими хоће сваки да се обуче чисго и прикладно. Да не би сељак обукао на чисте — од ћерћелије платна — гаће исцепане чакшире, то он воли да трпи зиму, само да не изађе у народ исцепан. С тога о Богојављењу и другим зимским благим данима сретаћете по друмовима мушкарце овако обучене: На глави црвен нов Фес, на грудима фини чохани јелек или копоран, а доле чисте беле гаће од финог платна, женске опет доле имају вунене сукње а на грудима јелеке без рукава. Овако озебао, како уђе у механу или у собу, одмах кидише на Фуруну и стане бутове парити а длановима по ивици Фуруне стругати. С тога се наши сељаци жале тако често на ,,тишњу", то је оно што горе рекох при секцијима, усљед назеба, запалења плућне марамице (без ексудата), те беле џигерице приону уз ребра. Чим сељак претури 40 година он зими отпочне да кашље усљед овога свакогодишњег назеба ; јер се ветрила (плућа) не могу, због оне припетости уз ребра, да расширују, па како дубље удише, ветрила хоће да се одвоје од ребара, и онда осећа тај паћеник пробаде и тишњу. Кашљи данас, кашљи сутра, тако сваке године. Кад дотера до 50., ако дотле не умре, постане потпуно «сииљив".