Отаџбина

632

КАКО НАШ НАРОД ЖИВИ

Много народа, као што сам раније рекао, проназебе изилазећи из загрејане собе и топлих поњава рад нужде на поље. И одиста, човек осећа неку пријатност док она топлота, коју је из собе изнео не излапи, с тога ћете видети сељака том приликом, пошто је нужду свршио, како чешући се по телу, по авлији полагано хода, гледа у звездано небо и тек кад осети зиму бежи опет у јако загрејану собу, и сад наступа кашљање. Те нагле промене темпаратуре ггостепено упропашћују нашег сељака, и што је најглавније, ослабе га на дуже време, те је задрузи на штету, јер не може да ради, а сам себи на муци, јер седећи једнако код куће изгуби због ове хроничне болести сваку веселост и вољу за живот. С тога је у Шумадији и тешко наћи старца и од 80 год., а од 100 година то је реткост велика, и не треба му без сигурног уверења веровати да има одиста толико година. Ја држим, да се наш народ у рђавом оделу од скора испустио, јер се сећам, у старија времена било је скоро у свакога, који се на пут спрема, по једна црвена кабаница, а сад нову нисам ниједну видео, но тек по некога на коњу сретнем огрнутог извешталом старом кабаницом. Са свим је друкчије код нашег народа у ново-ослобођеним пределима. Тамо се народ боље одева, поред кабанице има и кукул^ачу због кише, сваки и најсиромашнији ћерамиџија, што цело лето меси блато за 5 дуката, има: чакшире, грудњак и гуњ са рукавима и кукуљачом — а рани се грђе, но Шумадинац, јер искључиво ироведе лето са сувим хлебом, луком и иаприком, и тек кад-кад ће скувати, и то празником, пасуљ или боранију. С тога у овим пределима статистика пописа људства и показује сразмерно највећи број стараца од 100 година. Што Шумадинац само за славу потроши, могао би добро одело да набави, које би му 2 год. трајало.