Отаџбина

КАКО НАШ НАРОД ЖИВИ

633

Са оделом дакле ударио је натраг, са грађењем куће постао је сувремен —- јер сваки се труди да огради добру кућу и да је покрије црепом, а са намештајем кућним (комФортом) стоји на истом месту, где је био за време Немањино, јер сем неколико поњава, најпотребнији судова и преобуке, маса народа ништа друго нема. Многи немају ни стола. За све ово што му оскудева наш сељак зна и стиди се. С тога увек кад сазна да ћете његовој кући, не пушта вас у кућу пре, но што мало иричекате док се у кући спреми. Па како да се помогне сељаку да сувремено као, човек код своје куће проживи, да има на шта да спусти своје умореие кости. да се добро одене и т. д ? То може само ако му се жена. у томе духу васпита, она је једина у стању, да одржи чистоћу у кући. Али и за то треба образовање и добри примери ; писањем ништа се не може да учини, као год што се ништа не може да учини каквим расписом иротиву колере, да се н. пр. авлије и друга места најстрожије дезинФикују, — па запитајте каквога лекара, да ли је бар он то учинио, (а за обичиог грађанина ја вам јамчим да није) па ће вам и лекар са осмејком одговорити да није. Ако држава увиђа да треба да се дезинФикује, она треба да нађе људе који ће то радити и да им да материјал — тако исто и за хигијенско одржање сељачке куће, писање ништа не вреди, но држава треба да нађе и спреми нарочита лица, која ће наш женски сељачки свет у томе поучавати на лицу места.. —- Ето прилике где би наша виша жеиска школа могла да буде за наш народ од велике вајде, али онда часови за гласовир и стране језике морају да се избришу, јер верујте ми, ја сам 5 година у гимназијама учио немачки језик, па кад сам отишао на универзитет. морао је други за мене поручивати шта ћу да једем, ни голико нисам знао, ОТАЏБИПА КН>. XXXII. св. 129. 40.