Отаџбина

640

КАКО НАШ НАРОД ЖИВИ

Штетне посљедице нису изостале. Другог дана вашара имао сам грдног посла; пуно сељака од трбобоље и застале мокраће попадало је и склонило се код трговаца, који су их — као своје муштерије морали примити, јер их механџије, које због вашара, које зарад бојазни од колере, нису хтели примити. Разуме се све сам ове најурио у болницу и после 2—4 дана отишли су кући здрави. Они пак, који су били из оближњих села, кад су се разболели, у место да се јаве лекару одјурили су брже боље кући и за таквог једног доброг домаћина трећи дан још у расвитку дана догаао је његов задругар да ме зове у село, вели; да му буразера „спопао хладан зној, пролив и бљување" и то од вашара. Док смо ми дошли беше већ свршио. Можете замислити незгодну ситуацију за лекара, који је понео лекове, путовао 3 сата па се враћа чисто посрамљен, као да је он крив. Обично сељаци зову лекара онда, кад их поплаши «хладан зпој >' а то је већ агонија. С гога власт за све вашаре треба једном за свагда да забрани: 1. Продају «слатког вина» — шире. 2. Продају ћебапчића и у опште сецканог меса као и кобасице — јер на вашару се у кобасице и у ћебапчиће трпа најпоквареније месо, које дотични није смео да изнесе пред дућан. 3. Колачарима да се забрани продаја колача у завијеној хартији, јер сам код многих нагаао да су буђави. * * * Кад сам писао оно моје мишљење о води, да због заражених вода наш народ непрестано иропада — онда сам имао на уму ср"добољу. Сад ово моје мишљење потврђује од речи до речи искуство лекара, где је колера беснила. Где год није било изворске воде, ту је се и колера угњездила. — Прво је беснила дуж обале Волге у Ру-