Отаџбина

КАКО НАШ НАРОД ЖИВН

639

очима, да би ти казао, да се не стиди: «бога ги што се млатиш још са таким ситницама !" Један млад наш београдски лекар, који одиста од српа љуби свој народ, дошао је неким послом у мој округ и свакога , који му се пријавио од болесника, одвраћао је да не пије ракију. У мом округу је вино доста ретко и објашњавао је народу, како је ракија штетна. Прво да споменем моје сопствено искуство у овом погледу. Једном, кад сам у рату бегао од уображеног непријатеља у пола ноћи, беху ме издале ноге. Дотле нисам пио ракије. Дођемо у једну механу, па како каФе беше нестало, то попијем полић ракије на искап први пут у мом животу. Никад онако умораи нисам био и одмах, иошто сам попио ону ракију осетих снагу, веселије расположење и кад сам устао, осетих да још могу да ( <идем'\ Ово је из моје ((Праксе". Да то потврдим науком. У књизи Физиологији, коју смо ми учили, стоји ово нанисано. У једном пруском пешачком пуку било је војника који су били чланови друштва, што ие пију алкохолна пића. Кад су били на усиљеном маршу, приметило се, да су махом попадали они војиици, који су били чланови тога Ма8з1дке^8УегеЈп-а. Дакле умерено пиће чисте ракије и чистог другог алкохолног нића човеку је, који ради тешке пољске радове. од велике користи. То знају и сами сељаци, да онај који не пије ракије није вредан ни добар косач. За велику је осуду што власт не забрани по вашарима у јесен продају «слатког вина" — шире. Баш сад кад ово пишем био је у нас вашар. Преко 30 кола са бурадима „слатког вииа" беше се скрктало на овом вашару. Шта ти у тим бурадима није било, аитуге и којекакве друге травуљине. И ако сам ја враћао, где сам ово ђубре а не вино приметио, ипак код наше општинске полиције а особито иа вашару, ови су се враћали и овај бућкуриш продавали.