Отаџбина

644

СЕСТРА НА ЕРАТЊЕВУ ГРОБУ

пелцован можда би одавно од богиња шш умро или остао слеп. Ми се плашимо од колере а куда ће нам гора колера од срдобоље, од које заразе наш народ сваке године у јесен хиљадама умире. Ово нису цифре произвољне, нека санитет потражи од свештеника окр. шабачког број умрлих од срдобоље у прошлој години (1891), иа ће видети, да је претерало хиљаду. Вило је у том округу села, где се гробари нису никако ни враћали кућама са гробља, но једнако копали раке. Ове>године је у ужичком, подринском и једном делу ваљевског округа срдобоља јако беснила. Кад у Београду умре њих 20 од ове болести, дигне се ларма на санитет, као да је овај само за Београд, и одмах се тражи од њега начин да се томе злу стане на пут, а кад по унутрашњости хиљадама од ове заразе гине, ако се и јавља, нико и не хаје. Чим престану у «Срп. Новинама", да излазе десетодневни билетени о здрављу у народу, онда знајте, да у неком крају Србнје бесни нека зараза. — : СЕСТРА НА БРАТЊЕВУ ГРОБУ. Ох, ала је дивно премалеће мило, Ох, ала је красно горско зеленило, Ох, ала је равни цвеће окитило, Ох, ала се блиста мајско зеленило! Од природе бујне и од мирна биља Много ли се гдруди напајају мил,а! А чим ли се, брале, твоје ледне груди Напаја.ју сада у тој гробној студи ? Земља, што те црна. млађана покрива И вечита тама, што те вечно скрива Да ли ми је тешка, моја душо мила?. Да ли ти је, брале, много досадила?