Отаџбина

сензибилитет код жене

645

Ох, ти ћутиш само — ћутиш, душо моја, Медена су уста занемела твоја, Твоје ледне очи не гледе на мене Нит' се душа твоја сећа успомене! Ал' се сеја сећа. .. ох, тебе се сећа Па ти ево, роде, узабрала цвећа. Цвећа, што га суза оросила врела; Суза мога ока, што би теби хтела. Теби место сеје, моја душо мила, Која б' те у гробу братски пољубила И свежим ти цвећем главу окитила, У којој је душа душе моја била! Та ево ти, брале, на гроб меће цвеће... Ох, та оно нигда увенути неће! Јер и оно знаде шта је сестра мила, Шта је туга њена, шта ли љубав силна. И то мајско цвеће и те сузе моје Нека, миљем поје ледне груди твоје; Нек' те суза љуби, нек' се цвеће вије, Кад на братском гробу тужне сестре није! Крушевац, 1892. ЈЛ.. јФ. јУи.ноЈ^ловии.

СЕНЗИБИЛИТЕТ КОД ЖЕНЕ од гс' проф . Ц. Лонгброзо српски од Драг. С. Вељковића. Ј ) Можда невероватно изгледа, али је цела истина, да је, уз пркос свему, што је о женама писано и што се ') Ова још необјављена студија славног јиталијанског антропоЈОга преведена је из манускрипта на немачки, одакле је преведена на српеки.