Отаџбина

62

ЈЕЛНА НОЋ У АТИНАМА

дошло је Фалирском заливу «у визиту". Та ескадра обилази сва пристаништа у средиземном мору онако шетње ради, колико да им машине не зарђају и колико тек да им „екипаж" не заборави занат , а већ ако се где год деси некакав ђаво у Мисиру, у Сирији , у Турској, у Грчкој, ма где на обалама грднога средњеземског «басена", цеће с горега бити да се ту нађу и оклопнице Њеног дражесног (дгасшш) Величанства. Тим приликама инглеска ескадра разхлади какву политичку усијану главу или заузме какво Кипарско острво, верујте само за љубав ћумурске станице, ни за што друго, или бомбардује часком Александрију и помогне са свим иевино и некористољубиво привремено окуповати и администровати Египат, а после кад се поврати ред , вратиће се Мисир Мисирцима итд. Еле оно тамо на пучини морској, што изгледа као Земун гледап ноћу са Калимегдана, то је један део велико-британске Флоте. Њени су бродови заједно са бродовима других великих сила блокирали сва грчка пристаништа у оно време , када Делијанис није могао да спава због наше српске славе, кад оно ми улетисмо као муве у Сливничко кисело млеко, те и он мобилизова све грчке резерве и задужи Грчку више са самом мобилизацијом, него ми са целим несрећпим ратом. Услед те блокаде Делијанис је једне лепе атинске ноћи предао кључеве министарства те су «други м морали да сипају воде у чашу народног одушевљења за рат и да распуштају мобиловане резерве — али, као год што се Бр.члије више не сећају Кенигреца, него дочекују Бизмарка као свога полубога , тако су исто Атињани и Пирејци заборавили дебели «81;псћ дигсћ сИе Кесћпипд", који су им све ове стране Флоте направиле у њиховом великом свејелинском рачуну, па су с њима у најдебљем пријатељству : часте се, поздрављају се музикама, шенлуцима из топова, електричним осветлењима итд. У политике је