Отаџбина

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

кратко памћење. Јучерашњи крвни непријатељи могу данас бити најбољи пријатељи. Ето, синоћ да сте били на Фалирској обали, па да такво вече никад не заборавите. Сви бродови беху натакли своју велику заставску галу, обала је била искићена најразнобојнијим заставама и мрнарским сигналима, а кад избацише топовске метке, који оглашују залазак сунца, са свију бродова почеше војне музике да свирају «на молитву", ону исту чаробну мелодију, коју и наша војна банда за молигву свира. За тим све инглеске музике отпочеше свирати «СгО(1 аауе Ше ^иееп" а са грчких оклопница почеше свирати грчку народну химну. Али то је обично. то се свако вече може слушати са Фалирске или пирејске обале. само се химне мењају, јер су час аустријске, час Француске, час руске, -час шпанске или талијанске ескадре «у визити". Синоћ је сцеиа због другог нечега била необична. Знало се да ће синоћ Њ. В. Краљ с иринчевима вратити визиту инглиском адмиралу и да ће ручати на адмиралском броду „Викторији". С тога је на шетници новога Фалира и на осталој обали залива било бар 10—15.000 људи, који уживаху свежину и месечину атинс-ке ноћи, очекујући и ретко уживање, да виде у сред мира слику ираве велике поморске битке под парадним осветлењем и накитом. И одиста чим стиже ванредни воз парног трамваја. чим Краљ с принчевима , дочекан на мосту штабом грчких оклопница и адмиралитетом инглеске ескадре, седе на спремну парну баркасу и ова полете к дВикторији" са свих деветнаест ратних бродова пустише широке млазеве најинтензивније електричне светлости. Тих деветнаест река електричне светлости поплавише на један мах цео залив, сву обалу, све летњиковце, сва брда и брдашца, сву равницу, целу ону светину тако, да се моја слатка месечина изгуби, јер све беше остветљено као у по дана, и то атичког дана. Високе катарке на гвима бродовима начичкане мрнарима и из пет хиљада