Отаџбина

6 54 ЈАЛИЈСКЕ ПОСДОВИЦЕ Ђулбахаро! Ал-мирасу мили, Клањам с' твојој лепоти и сили ; Па се молим. ја, Алаху своме, Да те пошље — ал јанату моме. Ђулбахаро! — Хурлијасо моја, Ходи мени — ал јанату моме Да ти гледам, те илдерим очи Па да умрем у погледу твоме .... Београд 1892. год. Р А ЛИХ, • , ••— •>§ ЈАЛИЈСКЕ ПОСЛОБИЦЕ 1 Г. Милићевић наш омиљени председник; освештао је ову ((Заједницу" једном сликом, која ће овековечити прошлост и садашњост Цетињске улице, као што ће потоњи нараштаји са поштовањем и љубављу спомињати онај орах у његовом стану, под којим је он сву своју доколицу посветио ширењу љубави према свему, што је у Српству лепо и узвишено. Ја сам после оног дивног низа бисера умилних српских речи, што нам их је као из каквог врела шумских дубрава зажуборио г. Милићевић, у славу цетињ^ ске улице, више у заносу него у трезвеној оцени својих сила, говорио, да треба да пођемо његовим трагом. Његова слика била ме је опила, али ми није жеђ угасила, те жедан тражих, да сваки од нас по могућству опише улицу у којој се родио и живео, те да из наше средине изађе један низ слика некадашњих београдских улица, које сад нагло нестају, али у којима је некад врио узбуђен живот оиих, којима данас имамо да благодаримо за све наше тековине. Ове слике и ако различне по 1 Прочитано на једном оастанку Књижевничко-уметницке заједнице.