Отаџбина

Ј АЛИЈСКЕ ИОСЛОВИЦЕ

055

уметничкој изради, имале би по задатку своме, да саставе једпу органску целину и да буду као неки «Глас* наше силе и заједничког рада. Морам вам признати, да сам први хтео потресати за г. Милићевићем и донети вам један опис из оног јалијског забрана, где се још данас налазе огранци једне прастаре љутске расе. Али мало ми је вајде тешити се и уверавати вас, да бих га ја могао стићи и утећи, да ми је боље — мастило. Боље ми је дакле исноведити вам се, да су ме снаге издале, кад сам стао у П0 Р е ^) и вати своје описе јалијског подграђа са цетињском улицом по слици г. Милићевића. Онде на Јалији идила крај жабокречине, а овде даворја у сред матице двеју плаховитих река! Мислио сам и премишљао сам како бих могао, да ја први не морам изневерити мисао о опису београдских подграђа, која нестају, а да вам не морам изнети своје већ навадне јалијске приче, па се реших, да ос-танем на Јалији, али да вас упознам само са благом животног искуства његових становника. У народа са посматрајућим и размишљавајућим склоностима, пословице садржавају често у збијеним, звучним реченицима или стиховима језгровите истине и прелазе с подесности облика од поколења на поколење, као и примена домаћих лекова. Кад се у мепи пробудила жеља, да описујем Јалију, ја сам прикупљајући материјал, нашао поред занимљивих обичаја и лепе пословице. За време свог бављења у Вудим-Пешти напоменуо сам онде једном научењаку, да имам ту збирку пословица. Он ме умоли да му је уступим, јер је тада издавао једно дело о шпањолским књижевницима. Ја му је уступих и он је одштампа засебно, разасла свуд по Шпанији, и у скоро буде изабран за дописног члана шпањолске академије наука у Мадриду. Из те збирке, дозволите ми, да вам данас саопштим у верном преводу један мали део.