Отаџбина

ЈАЛИЈСКЕ ПОСЛОВИЦЕ

657

Жена без порода, јалов воћњак. Ко ме види ужива, ко ме има јадује. Жена у порођају — војник на мртвој стражи. Чаршији на радост, кући на жалост. IV. 0 деци (сину и кћери). Тебе карам кћери, да ме снаха чује. Кад отац даје сину, смеје се и отац и син, А кад син даје оцу, плаче отац и син. Купус и репу не дај пасторцима, него рођеној деци. Син си био, отац ћеш бити, како си урадио, гако ће им се збити. Деца и радња не врше се преко других. Башта и кћи у суседа. Дете се на сиси познаје. Одраних је да буде мед, а она постаде жуч и јед. Боље да се заплаче син него родитељ. Не зови кћер Лепосавом док не одлежи богиње. Ко сина одгаја, злато преде. Без кћери, без пријатељице. Ко има синове и кћери сроди се с псима и мачкама. Да балавац није мој, смејала бих се. Сви из једне утробе, а ни један као други. Један отац за десеторо деце, а ни десеторо деце за једног оца. Пада јако у очи у овим пословицама велика оскудица о љубави сина према оцу, као да је строг оријентално-патријархални начин васпитања изј коренај ишчупао ову благородну биљку. V. 0 браЂи. Брат за зао час. Ни прсти у једној р.уци нису једнаки. Завада међу браћом -— к'на на ноктима. Без брата — једнорук.