Отаџбина

658 ЈАЛИЈСКЕ ПОСЛОВИЦЕ VI. 0 родбини. Зет љуби као што греје зимње сунце. Кад се воле ташта и сна? Кад се магарац уз степенице пење? Колач и зет како ти испадну. Тетка два пута матер. Младожењине сватовце на чардак, — невестине у кобачу. Ни најбољој тетки не иди сваки дан. Ко се с рођацима сроди, много прогута. Пуница, ни од иловаче није добра. Маћехо, име ти је доста. VII. 0 женидби и удадби. Прћију и мираз лако је дати, али срећу мораш тек наћи. Кад се будеш удала, напатићеш се. Велика и мала за ирстеном жуди. Кћи за удају, лађа за утоваривање. Кћи у колевци, прћија у сандуку. Бећарем лав, ожењен пудљивац. Син ми здрав и зрео, нева двадесет и осам. Ни младе без обрвица, ни свадбе без пребацивања. И пас нек је од добра соја. Ко рано једе и жеии се, не каје се. Ком се не допада тазбина, иште велики мираз и прћију. За провадаџију треба дебео образ и гвоздене папуче. Узели се ђаво и вештица. Толико се добро удомљена жали. Да се рђаво удата — нохвали. Ко се либи, не жени се. Узбери крушку и запали вотњак. Што дуже остане крушка на крушци, бољу ће срећу дочекати.