Отаџбина

662

ЈАЛИЈСКЕ ПОСДОВИЦЕ

Камен пуца, а човек преживи ! Не оплакуј ме сиротом, него усамљеном. Где скаче искрица? На очи сиротице. Ко туђе облачи, на сред улице падају му дроњци. Ко у реку падне, и за змију се хвата. Ко проси не пости. Празна врећа не стоји право. Сви ми уделише и сви ће ми уделити, никакве ми вајде, кад ја немам своје. Сва моја зарада на мазге и јексере. Свак се хвата за низак зид. Једна рука нити плаче, нити пева. Испржи се у зејтину, и не ишти од људи. XV. 0 судби. Падају прави, а дижу се криви. Чувај се зла часа, живећеш 1000 година. Није званом, него ком је суђено. Кост што ти је у део пала, сноси с достојанством. На шта човек нагађа, а шта му излази ! За учињено нема лека. Долазак је у мо]ој, а повратак у божјој руци. На длану је написано, шта ће душа да доживи. Стрпљење је мир и наука. Не вешај ме ту, вешај ме тамо. Једиа сламка, задржи млин. Свако пењање, има своје силажење. XVI. Изреке у шали. Глупану пада залогај, а он мисли од урока. Магарца ћуталицу, држе за мудра свезналицу. Кад се баке веселе, причају о свадби. Из дана у дана, удаје ми се стрина. Заклео се амам, да од црнца не направи белог човека. Кад нема леба, добре су и торте. Надај се магаре, док порасте нова трава.