Отаџбина

ЈАЛИЈСКЕ ИОСЛОВИЦЕ

Мој сан протумачен, мој непријатељ мртав. Одосмо у Царнград, за једну кашику пилава. Отишла по вуну, вратила се острижена. Зови ме лонцем, али ме немој разбити. Стрпи се стеницо! дуга је ноћ. Ноге нема, а трку хоће да трчи. Ко се много сагиба, види му се стражњица. Сваки би сашио ћурчета. али длаке сметају. Лењивци око поноћи добију во.ву. Сметењаку и ленивцу, час Фали игла, а час напрстак. Један цвгха дрва, а други хуче: «Ах! в Лен у детињству, лопов у младости. Лењ радо даје савета. Јад многих, лудоме утеха. Бољо бити лаву реп. него мишу глава. Није сваки дан субота. Што се чешеш, кад те не сврби ? Нек дође, кад жаби порасте длака. Од рђава магарца, а не од паметна, ваља се бојати. Тешко дану хвалисања! Наср-един-оца био је један пут у амаму, а имао је да прича 101 годину. У вола је велики језик, али говорити ипак не зна. Рекоше му да убрише. Једна луда залуди сто. У лажи су кратке ноге. Од њега до неба, колико шака. У рату се не раздају слаткиши. И крал> зна шта је поклон. У селу без паса, иде се без батина. Ко је мед, поједу га пчеле. Добро срце у — касапници. Боље једну тицу у рукама, него сто у лету. Веће лажи од истине нема. Не умире вештица, а да је друга не одмени.