Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

РОМАН ЛАВА ТОЛСТОВА. КЊИГА ЧЕТВРТД (НАСТАВАК) 22. Степан Аркадијевић уђе у кабинет Алексија Александровића с оним у неколико свечаним лицем, са којим је седао на своју председничку столицу у своме надлештву. Алексије Александровић саставио руке на крстима па хода по соби мислећи о оном истом о чему је Степан Аркадијевић говорио с његовом женом. — Сметам ли ти штогод ? — рече Степан Аркадијевић збунивши се преко свог обичаја, када је угледао зета. Да би сакрио своју збуњеност, ои извади из џепа своју нову дуванкесу, коју тек што беше купио, и која се на некакав особит начин отварала, па извади из ње једну цигарету. — Не сметаш. Требам ли ти штогод? — без воље одговори Алексије Александровић. — Да, хтео бих... требало би да по... да се разговоримо — рече Степан Аркадијевић осећајући са чуђењем да се поплашио. То осећање беше тако неочекивано и чудно да Степан Аркадијевић није веровао да је то глас његове савести који му говораше да је то ружно што је намислио