Отаџбина

670

АНА КАРЕШИНА

вић поглавито е тога није хтео развод брака, што би то Ану са свим унропастило. Он се сетио оних речи што му их је казала Дарја Александровиа т. ј. да он решавајући се на развод мисли само на себе а не поммшља да ће развод љу са својим опроштајем и свим упропастити. Сада када је те речи довео у свезу са својом љубави према деци, сада их је тек разумео. Пристати на развод значилоје сада одузети себиједини интерес за живот, децу, а њој одузети и последњу потпору на путу добра. и бацити је у пропаст. Као распуштеница она ће живети с Вронским преступничким животом, јер црквени закони не допуштају да се она за жива мужа уда за њега. <( После годину две дана ои ће је одгурнути од себе и она ће се спанђати с другим" размишљаше Алексије Александровић «и ја ћу, присгавши на развод брака, постати узрок њене пропасти." Све је он то по сто пута премишљао и нашао да ствар не само није тако проста као што изгледаше његовом шураку, него да је са свим немогућна. Он није веровао ни у једну реч Степана Аркадијевића имао је на сваку хиљаду одговора, али он га је слушао, јер је у његовим речима видсо ону грубу силу ко]а влада његовим животом, и којој ће се морати покориги. — Питање је само под каквим условима ги пристајеш на развод брака ? Она ништа не тражи, не сме тебе ни да моли, оиа све оставља твојој великодушности. «Боже мој, Боже мој , за што?" помисли Алексије Александровић сетивши се појединости за развод брака у коме муж узима кривицу на себе, и он сакри лице од стида онако како је то и Вронски чинио. — Ти си узбуђен, ја то разумем. Али , ако размнслиш...-— «И ономе ко те удари по десном образу пружи и леви, и ономе ко ти узме хаљину подај и кошуљу и помисли Алексије Александровић. — Да, да — викну он гласом који је пиштао — ја ћу узети на се целу с-рамоту, даћу јој чак и сина, али...