Отаџбина

о м о д м

681

цама. Не треба ни мало да се чудимо што нам тако често заразне болесги сатиру децу и што многа деца врло често буду жртва нашег немара. Зар смо мало нута слушали како се родителш жале, да су им деца од кад у школу пођоше жута, болесна, да им се појављују неке жлезде око врата и т. д. За го су нам деца и закржљала, неразвијена и слабуњава. Па није никакво чудо, што се у овако слаби организам залеже врло често и неизлечива болжа туберкулоза —' јектика, која силну младеж прерано отера у гроб. Па кад се тако мало бринуло о умном и физичком развитку наше драге дечице, онда није никакво чудо што се ни мало не бринемо о благостању масе народа. Није никакво чудо што наш сељак обрађује земљу исто онако, како је радио пре 200 година и што су му справе при земљорадњи недотеране и неусавршене, што не уме да гаји стоку и да подиже шуму као што се то чини у срећним и напредним државама. Код нас је за сада на дневном реду политика, луксуз и мода, а све остало оставили смо својој судбини ! ЈТерсида ^Лешчинскова.

ОТАЏБИИА КЊ. XXXII. СВ 29.