Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

Прехисторична налазишта, како се иретражују и како се с нађеним иредметима, иостуиа, са особитим обзиром на, Босну и Херцеговину и оне крајеве у аустро-угарској монархији, где има ирехисторичких останака. Наиисао В. Радимсни, рударски сатник, и т. д. Издалн земаљска влада за Босну и Херцеговину у Сарајеву 1891. Из свих пет делова света прибирају неумнорни археолози преисториоке остатке, према могућности, више или мање. Вез сумње у најинтересније земље долази Балканско полуострво, али је оно у повоју овога рода открића. Најстарији научењаци, који су оставили писмена своја опажања, не само за археологију, него и за целокупну науку, били су класични Јелини. Како је пак њихова земља на Балканском полуострву, то су они о њему и многу драгоцену напомену осгавили, и то не само из свога доба као савременици, него из далеко давних времена, нешто што се традицијом до њих пренело, а нешто опет из арапске и латинске литературе. Сви без разлике данашњи археолози највећу важност полажу на студију земаља испод Дунава до Грчке. Ту вам је земља, по историји познатих, Илира, Трачана и Грка у главном, и тма божја народа краћег века, који су се брзо појављивали на светској позорници, да тако исто брзо и заврше своју каријеру. Премда се и о овим иобројаним народима врло мало зна из њиховог првобитног живота, кад су се гек доселили у ове крајеве, а шта тек да рекнемо о народима који су пре њих овуда живели, па у крвавим ратовима нешто изгинули, а нешто разбегли