Отаџбина

43*

КЊИЖЕВНОСТ

6

се, а о њима животарио ваздушасти мит, који је све већма бледео, што га је време више остављало, док му се на гхослетку није избрисао сваки траг. Наука и те давно минуле народе није пренебрегла, него је почела прекопавати сва могућа места, где су они од прилике могли становати, као: пећине, стара напуштена селишта, која су се и после две и три хиљаде година познавала по издубљеним рупама у земљи, јер су таки станови закопавани као земунице, а закриље од елементарних непогода сатрулело је са свим, јер је било .или као што оу садашње колебе, што се зову шумњаче од грања, или су разапињали коже животинске. а доцније рожине, лесе од прућа а у позно доба даске, које је већ знатно теже набавити, јер је вал:>ало имати оштра радила и искуство у дрводелзу. Најбогатији остаци прастановника налазе се у њиховим гробовима, на које су они више трошили, него на живот, јер све што је тада могло бити скупоцено мећано је поред покојника, као што су: накити, оружје, справе, посуђе и т. д. У Србији од десет година на овамо скрен\ г та је пажња на, преисторију наше отаџбине, поглавито од наших домаћих научењака, особито ХоФмана, Валтровића и Жујовића. И поред њих има још мало коло млађих људи, али ни приближно немамо толико радника, колико захтева оса красна наука. Овај спис г. Радимског ми смо једва дочекали, тим пре што је написан — као што и насловни лист показује — с особитим обзиром на Босну и Херцеговину. ((Прехисторичка налазишта" штампана су у великој осмини и имају 180 страна с 1 таблом и 337 слика у тексту. Већ по овоме се види, да је у снис могло да стане доста градива, а и слика је знаган број. 0 овој важној књизи изишла су досад код нас два приказа, г. Жујовића 1 ) и г. др-а Ђоке. 2 ) Г. Жујовић се ')- Старинар, год. IX. — књ. 1. 2 ) Боо анска Вила, год. VII, бр. 20. и 21.