Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

685

III. Поступање с нађениш предиетима. A. Конзервирање. Б. Разашиља.њв. B. Рецеити. Овде ваља напоменути, да су замашну количину археолошког материјала у Босни и Херцеговини покупили људи разног положаја и врло разне спреме, али да су и таки прилошци добро дошли, сведочи и сам Осборн: «Нећеш лако наћи другу коју струку научног испитивања, коју научењаци сабирањем материјала, пак речју и писмом онолико унапредише, као што је баш преисториска прошлост; па док остале науке гледају, да им се нестручњаци што мање плету у посао, то је преисториско' испитивање управо жељно њихове помоћи в . — Наравно, овде не сме да се помисли, да је лајицима све допуштено, али од људи вишег образовања, који се овим послом баве, на сваки ће начин, сваки наход бити увећавање капитала. Као увод у цПрехисторичк а на,лазишта. л напомиње Радимски како у прво доба није човек знао за ковове (метале), па је своја оруђа морао понајвише градити од камена. Камено доба поделио је на уобичајена два раздела, на старију, или палеолитску, и млађу, или неолитску. На брегу Наклу и код Илијањаче, вероватно је била насеобина палеолитска, али и то је под сумњом, јер по неколиким каменим ножићима и врховима од стрела н^ може се ништа закључити. У гласиначким умкама и под Требевићем, нађени су такође камени ножићи од огесаног, а неуглађеног белутка, због шта их Радимски прибраја у палеолитску ггериоду, међу тим го је са свим погрешно, јер гласиначке некрополе, по свим аргефактима, не спадају ни у чисто бронзану периоду, него чак у млађу — халштатску. Ја сам с мојим пријатељем, г Краловцем, при претраживању умака, нашао такође камених ножева, али тек као узгредне уметке у гробовима, а претежна маса била је од бронзе и толико гвоз-