Отаџбина

686

КЊИЈКЕВНОСТ

дених справа, колико је било и камених, — дакле без сумње је халштат заступљен код нас у Подрињу, као и код њих у Восни, по чем се може закључити да је стара илирска култура била распрострта у истој сили с ове и с она стране Дрине. У селу Козјаку ми смо нашли једну њиву, која је пуна камених ножића, да се при орању читаве вреће могу да скупе; пола часа одатле је некропола од 10 умки на дЛађуринама" званим, на западу од села Добрића, а на испусгу општине грнчарске. У селу Козјаку друга је некропола, у Врезјацима трећа, четврта је била у Јошеви, али њеие су све умке изравњене са земљом, осим две које смо ми прекопали. У Рађевини такође има знатан број, па око Ваљева и готово свуда по Србији. У свима прекопаним умкама, по облицима бронзаних предмега, неоспорно је нотврђено, да су из халштатске периоде. Чудновато је то да су обично свуд селишта халштатских становника у близиии или на истом месту, где су негда живели становници из каменог доба. У палеолитској периоди били су људи само ловци, а у неолитској почело је ратарство са савршенијим оруђем. Ту су вам већ камене справе углађене и многе избушене, као млатови (батови), наџаци, сбкире. У овој периоди човек је већ почео правити посуђа од иловаче, а то је обележје угоднијег живота и већ у неколико приморавање да се човек стани, јер је већ имао тековине, која се теже покреће. У Босни и Херцеговини до сад је познато само једно неолитско пребивалиште, и то на Собунару, код Сарајева. Метално доба зове Радимски ковинско. Овде је камено оруђе замењено металним, и то бронзаним. Ово доба гходелио је, како то сви чине, на: а) бронзану иериоду, б) ха.лштатску и в) ла-твнску. У Јевропи бронза је почела 1500 година пре Христа, међу тим у Мисиру је у исто време почело гвожђе. Бронзана периода ока-