Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

687

рактерисана је тим, што оу за њена трајања оружје, справе и наките градили Ј е Д ИН0 од бронзе, док је пређашње употребљавање камена и костију за таке предмете знатно престало. Ова је периода добро израђена и снабдевена са 63 слике. Бронзани предмети тога времена већином су ливени, или су начињени од жице и уских тракова тенећета. Површина им је глатка, или је избраздана и ребраста. Орнаменти су тачкасти, окасти и концентрички кругови ; трокути и на окуке, испребијане линије ређе су шаре. Од бронзаног оружја налази се мачева, бодежа, копаља, бојних секира и брадви, и вршчића од стрела. Мачеви су из бронзаног доба дворезни, оштрица им је слична рогозном листу, највише 60 см. дуга, с новором дуж средине. Балчаци су им врло кратки (6—7 см.), немају пречке и хватају се оштрице на облик полумесеца. Унесене су слике лепе, јасно описане и у свему подесне за ширу публику,'јер је све теже облике цртао у два положаја. На стр. 27. насликан је бронзани мач. коме Радимски доводи порекло из бронзане периоде. Мач је дуг 53 см., а нађен је при регулисању Дрине код Радаљске аде, испод Зворника. Хернес у критици (стр. 453.) пориче да је речени мач из бронзане периоде, него га ставља у халштат. У одговору «Неколико речи на критику др-а Хернеса. 1892, I, 87.» Радимски опет остаје при својој првој одредби, и вели, да је мач из Дрине сличнији антенском мачу бронзаног доба из Блуденца, него антенском из Халштата. Ми смо нашли у Јошеви, срезу јадранском, један пињал у умци од 31 см. дужине, који се у свему подудара с мачем радаљским, а сви остали предмети, што су у околним умкама нађени без поговора тврде, да је и пињал из халштатске периоде, а према томе ће бити и Хернес у праву: да радаљски мач спада у халштат, а не у бронзани век.