Отаџбина

5*

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

67

пРОУпбХшд-К То је грчка „Косовска битка м Сабајле послах , да ми узму ложу, мислећи да је на грчким представама грабац као на туђинским операма. Кад у вече свега 5—9 ложа ако је било заузето, оне остале у сва три спрата празне. Али партер добро посећен. Галерије дупке пуне. И то се говори, џака, ларма — прави јужњаци. Прође заказано време за почетак представе, музика је одсвирала 2—3 комада, а завесу не дижу. Публика поста нестрпљива. Неколико стотина ногу, шака и штапова стаде да лупа најпре хаотично; мало по мало тај урнебес претвори се у некакав ритам и скоро цела публика лупаше рукама, ногама и штаповима по такту некакву машировку. То поможе. Три потмула ударца некаквим маљем на ггозорници (чак и то им је по Француски) и завеса се диже. Ја очекивах да на позорници видим стару Византију са њеном Св. Софијом с иподромом, с погледом на БосФор — кад ал' на сцени видех кулисе од некакве пијаце у некој средњевековној Франачкој вароши са готском црквом , са високим и узаиим кућама, с еркерима итд. Најзад што му драго. Главно је драма. Ја ћу замислити византијске кулисе. Да видимо радњу. Одмах у првој сцени кмет од Галате даје некаквом преобученом турском изасланику савете како ће Султан најлакше заузети Цариград. Али тек што се видело да је то «дотични издајник" без кога ни један народ до сада није изгубио битку, а са галерија се осу громовито. — Доле ! Доле с издајником. Напоље! Напоље ! Овај узвик осу се не само са галерија него и из целога партера, и ја се иросто нађох у чуду. Она два јадна глумца на сцени умукоше, али «издајник" мора да је био навикнут на ове буре народног гнушања. па није сишао ни доле , нити је изашао напоље него је мирно чекао.