Отаџбина

68

ЈКДНА НОЋ У АТИНАМА

А доле у партеру и горе у галеријама урнебео од вике, лунања и звиждања. За време докле је ова ларма трајала, ја се сетих нашег дилетанског позоришта у пивари, сетих се како сам ја изигравао Обрада у Стеријиним «Хајдуцима» и како моја старамајка из партера на глас закука и стаде гтроклињати ону абештију" рад које мене на бини убише, сетих се пријатељ Живкића са мале пијаце који дотрча на бину, да ме онако нагарављеног извуче у публику, само да се сирота баба смири. Сетих се књаза Милоша и дилетантског позоришта у Крагујевцу, у коме се ни један чин није смео свршити смрћу каквога Србина, јер је Књаз одмах наређивао да се дигне завеса , да онај погииули Србин оживи, те да убије Турчина. Најзад као да родољубиви демонстранти увидеше, да се комад не би могао даље играти ако би се издајник и Турци из њега избацили, те ућуташе и први чин се сврши релативно на миру. Али у првом антракту бура наново поче. Оркестар „тсМв ђб8е8 аћпеп<1 >) беше почео да свира некакву полку потпури, шта ли, док се тек осу најпре са галерија, па онда и из партера. —- Народну песму ! Нећемо туђинску. Доле ! Напоље ! Капелник некакав кочоперан чичица, окрете се, погледа публику од треће галерије до партера, слеже раменима, па настави дириговати оно, што је почео. То учини да бура постаде много бешња, тако да се није ни мало чуло шта оркестар свира. Диригенат устаде, окрете се публици, прекрсти руке па чекаше да види шта хоће поштована публика. Музиканти наравно престадоше свирати. — Народно нешто , или напоље ! — грмела јепублика. — • Ја незнам, да ли капелник беше Шваба или човек који не одступа од свога програма , али тек он се не