Отаџбина

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

69

хтеде покорити «гласу народњем" него положи своју диригенску палицу на столић, узе капу, па оде. И сада три четири музиканта из оркестра почеше на своју руку да свирају нешто , што изазва одушевљење у публици. «Зито ! (Живео). Браво !» Аха! То ће бити оно «народно в . Али чудновато ! Мени та арија беше позната и чинило ми се, да сам је — буди Бог с нама — у Минхену слушао. То ми није дало мира, док не нађох у Фоајеу једног познаника, који ми рече, да је то врло популарна песма, у којој су речи грчке а мелодија — баварска. У другом акту — али шта да вас мучим садржајом. То вам је дијалогована народна иоторија, као и велика већина свију наших «народних" комада, то вам је прави «Бој на Косову". Цар Костантин исти онакав светац као наш кнез Лазар. Поред њега некакав синовац, исти наш Милош Обилић, само што овај грчки јунак не не убија Султана, него своју драгу «да не би пала Турцима у руке в . А већ та љубавна епизода у оној јуначкој епопеји дрвена је, да не може бити дрвенастија, као што то обично бива у правом народиом комаду, у коме љубав нема никаква посла, јер је главни циљ патриотизам. Ако је било какве разлике између наших «Косовских битака" и овог «освајања Цариграда'*, то је она била у подвлачењу сваке патриотске Фразе од стране публике, које се Фразе у нас подвлаче само, кад има доста ђанса у позоришту. Требало је видети и чути пљескање, када цар Константин умирући рече «да ће ова земља коју он сада натапа својом крвљу, посленеколико вековабитиопет грчка", Урнебес одушевљења, којим се комад завршио. И ако незадовољан овом првом грчком представом, ја сам се тешио тиме, да и грчка тенденциозна патриотичка драма не може бити ништа друго но што су оне и у других народа, и надах се да ћу на другом каквом комаду бити много задовољнији. Одох дакле други пут