Отаџбина

70

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

да видим » Мајчину клетву* (ттјг џатарар ттјд џагад). Много Фустанела, много хајдупа, много багателисања Турака много пуцања из пушака, које хоће да слажу онда, кад глумац треба да мртав падне од њих — 1;ои1; сотте сћех пои8 — са том једном разликом што овде , кад треба узајмити некаквога певача народних песама не узимљу уредника ((Брке", него једног берберина из Стадијеве улице, који изиграва у свом свакидашњем оделу и што позоришна гардероба, кад јој треба много пари народног одела позајмљује га из касарне евзонскога пука. И тако хајдуци за време грчког устанка били су на бини униФормовани као данашњи грчки а јегери и стајаће сувоземне војске, као и дворска стража. То је све што сам из поменуте ((Драме® запамтио. Приписујући слепом случају што сам прво нагазио на овако „жестоке" драме стадох распитаваги , да ли има каква студија о целокупној грчкој новој драмској књижевности. За пакост упутише ме на студију г. Жоржа Бурдона која је изашла лане у «В.е^ие с1'а,т1 д,татаИџие^ и која је поред све добре воље пишчеве, да њоме покаже своју благодарност Грцима за њихово гостопримство, испало готово исто онако као и књига расрђенога Едмонда Абу о модерној Грчкој. Ево у неколико врста што г. Бурдон на широко прича у пет свезака поменутог часописа Ј ) У овом веку Грчка има око стотину драмских писаца, од којих тријестина их је још у животу. У целој тој стотини драмских писаца нема ни једног јединог талента; само добра воља. Модерна Грчка драма није никла из народног духа. Она је само имитација или старим грчким моделима, или модерним страним драмским писцима, иа и то, имитација голог облика, Форме, која је давно умрла. У тим драмама нема радње, оне су гола лирика у дијалозима. Запад је у свему преплавио мо') Бр. 13 1, 133, 1 35, 1 37, и 138. од године 1891.