Отаџбина

698

КЊИЖЕВНОСТ

да у свом кретању све ближе своме ирвашњем иоложају, називље се у науци средотежна центрииетална сила." (стр. 97.). а) Висак „гараво" ударити — неодређен је израз. јер ударили ми висак ма у ком правцу нрема његовом затегнутом концу — увек га право ударамо ; криво се не може ударити. (Друго је ценгралан или „гарав" удар [или судар] код кугзла.). б) „Непрестано правећи мање кругове око вертикале » и т. д. Око које вертикале? в) Дефиниција центрипеталне силе погрешна је, јер центрипетална сила није оиа сила, која клатно што је поменутим начином стављено у кретање — све ближе доводи у првашњи (равнотежни) положај. — Силе, које ово чине, јесу иривлњчна сила земљина:, отиор средине и отиор ири уиредању конца. У горњем примеру представља централну силу јачина висковог конца. г) Цео горњи навод је неразумљив; у њему је распоред речи и раченица у духу германском. Наиомена. Исто су тако погрешне деФиниције : о ироноихењу тоилоте на стр. 30. (види овде број 69), о стрмој равнини на стр. 93. (види овде број 103) и т. д. II. Погрешна излагања. 10. При равнотежи једне течности у два спојена суда на стр. 9. стоји ово: «Ако су два суда АВ и СТ) (в. сл. 3.) тако међусобно једном цеви везани, да течност из једног у други прелазити може, онда ће течности у оба суда стојати у једној хоризонталној равни п . (стр. 9.). а) «Онда ће течности » и т. д. Место множине треба да стоји једнина.: онда ће течност и т. д., јер је ту говор о равиотежи једне течности у два спојена суда. б) Течност не може у оба суда стојати «у једној коризонта,лној равнини п , јер би онда дубина течности