Отаџбина

708

КЊИЖЕВНОСТ

34. «Честице течности најпре се на површину (површини) расхлађују, где су у додиру с ваздухом, куив се, постају теже и падају на дно. На место њих остају топлије, које та иста судба постшке, т. ј. расхладе се, скуае, постану теже и падну на дно и т. д." (Хлађење течности, стр. 54.). Место: «на иовршину" треба да стоји: ка аовршини. Честице не постају хлађењем (( теже п , оне остају толико исто тешке, колико су биле тешке и пре хлађења; оне иостају само сиецифично теже. — Груба је погрешка што у горњем наводу свуда где стоји реч (( теже», не стоји: сиецифично теже. Реч: (( суд5а в у горњем наводу опомиње на фатализам, који ни у хришћанству ни у физици није признат. 35. На стр 57. стоји, да хладнији ваздух, кад се око пећи загреје, постаје „лакши" —■ место: иостаје сиецифично ла,кши. На истој страпи стоји доцпије и ово . «А загрејан ваздух, коме се потроши горњем његов саставни део — кисеоник, одилази као лакши кроз цилиндар" и т. д. (Загревање ваздуха.). Место (( лакши» требу да стоји : сиецифично лакши — јер су то сасвим различни појмови. 36. «Н. пр. оловни куршум тоне, али ако га издубимо, да му тежина љуске буде специФично лакша од воде, он ће пливати." (стр. 63.). Тежина не можв се изразити сиецифичном тежином. За то и тежина оловне љуске не може постати специФично лакша од воде нити буди од чега другог. 37. «Ако на иарче гвожђа, н. пр. на један клинац, набодемо комад плуте, клинац ће у оваковој вези с плутом пливати " (стр. 64.). Ово и јесте и није истинито; зависи од величине клинца и величпне плуте. То је требало тачније исказати. 38. «Као што смо то у предходном § 38. поменули, дубљењем чврстог тела, које у води тоне, може му се