Отаџбина

читлоцима „отаџбине"

755

вора, који журнале махом орошава а то је — анонса. Многи ситни дохотци чине на крају године крупну суму, и од ње је лако одвојити једну маленкост за сараднике. (сОтаџбина" тога нема, она нема тих споредних доходака него је упућена искључиво на оно, што донесе претплата. А је ли то доста за њезин опстанак ? Разуме се то зависи од броја претплатника, али где ће да се нађе довољан број за издржање таквог часописа као што је ( (Отаџбина и , кад је његова читалачка публика већином из оних редова, што имају своје стручне часописе. Кад узмемо у обзир да се побројани; сталежи ови не могу похвалити изобилним материјалним срествима. да би поред свога облигатног часописа могли лако одвојити из књињевног буџета свога и за к Отаџбину" — онда нам ваља признати , у част њихову , да су својски припомагали да се овај часопис до сад одржи. Али они сами не могоше учинити, да се он одржи и Министарство просвете је у више прилика докусурило мањак у режији увиђајући само, да углед књижевности наше а можда и интерес наше земље налаже да се одржи књижевни часопис облика ((Отаџбине". Ну, одржати један часопис у животу, још не значи одржати га на висини, коју ваља да заузме у књижевности. За то се хоће добар рад, а за овај хоће се опет већа срества. За такав часопис ваља изабрати што је у књижевној продукцији добро, а што је добро, то ваља добро и наградити. Тако ( ће добри радови сами нагињати њему, и уредник његов, имајући слободу избора, може примити на се одговорност да га одржи на угледној висини. Тога није могло да буде у току ове године с тога што је »Отаџбини« оскудевао довољан број претплагника, а с њима је и усануо довољан број радника. Читаоци знају и да не укажемо прстом да, је један од њих, тргао свој рад натраг како је пресушио »хонорар« на који је он био упућен положајем својим. Други знајући да нема изгледа да ће што привредити, нису ни покушавали