Отаџбина

754

ЧИТАОЦИМА ((ОТАЏБИНЕ®

против добили су потврду у току њезином. По њима не беху у садањем друштву нашем довољно погодаба за опстанак часописа, као што је ((Отаџбина". Овај треба, ако ће да одговори програму своме да обухвати све гране лепе књижевности и науке, и све покрете друшгвенога живота. У садањим приликама нашим, где је, и тако усахнула радна снага наша тако децентралисана, то није могуће. Почев од школске младежи, за чију продуктивност и таленат треба да је часонис обима «Отаџбине в прво и право поприште , па кроза све писалачке слојеве нашега друштва, сваки ту има свој стручни орган, који везује за себе свој део књижевне продукгивности. Правници,лекари, техничари, археолози и геолози, проФесори, свештеници и учитељи, ђаци — сваки ту има свој часопис на коме је у прву линију обвезан да ради. А лепа књижевност? — Она уза овај «стручни рад" по мало рамуца , хранећи се туђим производима, у подлисцима политичких журнала наших којима је весела земља наша тако обилито благословена. Фељтони немачки и Француски промећу се у њима у српске подлистке, и публика их ?аи1; с1е шјеих чита и на њима образује свој укусНама није ни издалека намера , да се иуштамо у критику свега, шта се под називом «лепе књижевности" штампа у нолитичким журналима нашим ; такав посао не би ни за длаку померио струју, што је овладала у нашој књижевности. Узрок тој појави лежи дубље; можда се сам укус наш противи таквоме правцу, али нас писце и читаоце на њ потискује неодолива материјална потреба. Од нечега ваља да се живи, па ко не може на један пачин, ваља тај живот да олакша на други који. Кад пресуши тбчак на државној каси, писмен се човек лаћа пера да што — привреди. Он тражи и има права да тражи награду за свој рад, али ће ту награду лакше наћи у којем му драго журналу него у часопису „Отаџбининог» калибра , јер такав орган је лишен онога из-