Отаџбина

читаоцима „отаџбине®

753

Своме пријатељу Д-р Милану Јовановићу , свима нашим сурадницима, свима претплатницима, свима који су ма кад и ма чиме помогли те се «Отаџбина м могла одржати једанаест година — срдачна хвала! У Атинама 12. децембра 1892. вдасиик „отаџбине" Д -Р. јЗ ^ЛАДАН ^ОРЂЕВИЂ.

ЧИТАОЦИМА „ОТАЏБИНЕ" С овом свеском престаје «Отаџбина м да излази. Што је последњи циклус њезин привредио књижевности српској, то ће у своје време оценити књижевни историчар, а престанак њезин растумачиће, такође у своје време, културни историчар српски. Ми не можемо ни додати што, ни одузети од онога, што је наслагано у листовима њезиним и ако смо данас принуђени да прекинемо свој рад, то није до нас него до садањих ирилика наших. Власнику овога часописа, — то ће свако појмити — није издавање његово било «питање хлеба", а уреднику је издавање његово било на штету, јер је морао да занемари свој лукративнији лекарски рад па поврх тога још често и да закида од сна, да би само одговорио својим обавезама према ((Отаџбини''. Са њихових личних обзира дакле могао је часопис овај ирестати још прошле године. Али ће се чигаоци иОтаџбине® сетити,, да је уредник „Отаџбине", преузев овај рад, навео друге обзире, који су налагали и власнику да га не прекида, и уреднику да га у том послу замени, и они се најзад иза разних за и иротив сагласише, да га одрже још ове године па ако не узмогне излазити као што ваља, онда да обуставе издавање. Та је година прошла и разлози