Отаџбина

6

БОГИШИЋЕВЕ ЗБИРКЕ

знаде боље него ико све што се збивало у земљи и у тим владајућим круговима. У трећу групу пристадоше писма главних заповједника руске војске у Подунављу са реченим Родофиникином, с властима, са знатним лицима у Русији, у Србији, и иностранству, а кадкад и са приватним људима. У овој групи осим руских па и српских списа, има их писанијех и на много другијех језика; има писмо једног паше писано чак по румунски ! Треба овде да ти кажем да у самоме почетку у те моје каталоге нисам биљежио сву масу рукописа која ми лежаше на расположењу. Онда ми се чињаше да могу без велике штете за познавање ондашњих догађаја изоетавити све војничке пасоше, све рачуне, признанице итд. Него и поред свега тога изостављања. кад доврших каталоге, нађе се у њима забиљежених не мање од цијеле тисуће комада. Саставивши каталоге. ја мишљах да је тиме моја лична радња у томе послу са свим свршена. Али се грдно преварих! Тек што бијах довршио каталоге. један ми пријатељ препоручи као преписача једну врло образовану, и како тврђаше, поуздану особу. Преписач пошто сазна за те моје списке архивалија дође једнога дана к мени те ми каза како се бавио и изучавањем српскога језика. ге би могао и српски иреписивати. Како му је круто требало зараде, стаде наваљиваги с молбама, да покушам би ли на основи мојих каталога могао преггасивати архивне иснраве. Ја пристадох, и покушај испаде приличан. Од тога повољног резултата до његова новог наваљивања, па и наваљивања иријатеља који ми га је прелоручио, да му повјерим преписивање и у моме одсуству , није било него корак. Ја најпослије пристадох и на то, тим више што опазих да је преписач знао задобити поуздање и симпатије архивних власти. Како преписач, ради неколико узрока, није могао радити сваки дан на томе послу, наравно је да је та радња његова трајала неколико година. Пошто би израдио приличан