Отаџбина

БОГИШИКЕВЕ ЗБИРКЕ

број преписа, одмах ми их је с рачуном шиљао, а ја их спремао. Него кад одох у црногорску мисију, како сам све то вријеме много путовао, догодило се често да су се пошиљке губиле или заметале. Када се са свим довршише моји кодиФикаторски послови у Цриој Гори, требало је да одем у Петроград гдје и остадох подуже времена. Тек ми тада би могућно, сабравши све преписе, да их прегледам и у ред доведем. Тада управо. послије толиких година, могах констатовати, колико је изгубљено преписа, те их надомјестити новим преписима. Том приликом открих и једну злоупотребу пређашњег преписача. Како је, радећи, наилазио на рукописе потрудње, он их је, да уштеди себи времена, остављао непреписане, мени о томе ништа не казујући. Требало је дакле и то да се сврши; — али како су нови преписачи били мање вјешти од старога, требало је да идем лично у архиву те да сам дешиФрујем Управ том ириликом падоше ми под око неколики споредни списи, које, као што ти рекох, бијах искључио из првашњих каталога. Упознавши се сад поближе са њиховим садржајем увјерих се, да и они могу бити корисни за економисга, статистичара, па и за самог политичког историка у разумјевању и провјеравању сложенијих чињеница. Настаде дакле питање : не би ли требало и то преписати ? Да како да би требало ! Али то би досадашњи знатан грошак времеиа, труда и материјалних средстава још знатније умножило. Стадох се колебати. Али колебање ипак не потраја дуго, јер моја природна слабост за потпуношћу а 1:ои^ рпх, брзо ме наведе на одлуку: да и то треба преписати. Него, да би и та радња доиуњавања правилнија и поузданија била, требао је једаи приправни рад. Требало је прије свега прерадити старе каталоге по чисто хронолошком реду те их тако допунити описом оних списа