Отаџбина

8

БОГИШИЋЕВЕ ЗБИРКЕ

које бијах први пут изоставио. Када је Вог хтио и тај је онћи каталог готов био, те тако ми бјеше лакше констатовати све што је од преписа изгубљено, што је стари пренисач пропустио и што је у првим каталозима изостављено. За тим поче преписивање самих исправа, које је трајало све до мога коначног одласка из Петрограда. Особито задоцнише иосао оне веселе исправе, које ради необично немарна писања (у овоме се особито књаз Прозоровски одликовао кад год је својеручно писао) или ради скраћеница представљаху таких тешкоћа, да је често пута требало два дана, док се једна иа чисто доведе. Него чуј ти сада нове моје муке, друге ненадне невоље ! Једно јутро, прелиставајући неки стари архивни иротокол, запазих заби.вежену још једну дотле невиђену свеску устаничких списа ! Донесоше ми је. Бјеше то прилично дебела свеска, у којој је више од половине исправа било управ устаничких 1... Да ли је било могућно не преписати их ? Није никако ! Али услијед грађења новог каталога, што морадох сам свршити, па онда због ове ненадно откривеие нове свеске, посао дешифровања мораде се прекинути за дуго време. Међутим примицао се дан мога одласка из Петрограда, а неразшиФрованих комада било је још толико, да их није могућно било дојвршити у оном кратком времену што ми је још остајало, тим више што се због рђавог осветљења у архиву после подне није могло у њему радити. С друге стране опет није ми се хтјело оставити посао не довршен, нити га повјерити кому другоме. Није остајало друго него се подврћи новом и то приличном трошку: сви недовршени комадн бијаху фото:рафисани, те тако у мјесто обичних преписа положих ФотограФске снимке на дотична мјеста у збирку. На тај начин могао сам дешиФровање оставити за удобније вријеме. Ето видиш колико ме је труда, муке и дангубе стала ова збирка ! Зар не би боље било да сам то вријеме